Kako do posla u banci za pravnika sa položenim pravosudnim - Vodič kroz uslove i plate

Tržište rada za diplomirane pravnike, naročito one sa položenim pravosudnim ispitom, deluje kao lavirint pun kontradiktornih informacija, nerealnih očekivanja i tihih pravila igre. Kada svakodnevno čitate oglase i šaljete biografije, neretko se čini da je jedina konstanta neizvesnost. Ipak, detaljnim istraživanjem, razmenom iskustava sa kolegama i praćenjem kretanja u različitim sektorima, moguće je izgraditi jasniju sliku o tome gde su uslovi rada zaista dobri, kako finansijski, tako i po pitanju radne atmosfere. Jedna od najprivlačnijih, ali i najzatvorenijih sfera, svakako je bankarski sektor.

Kada je reč o korporativnom svetu i finansijskim institucijama, kolege pravnici često postavljaju pitanje kako do posla u banci za pravnika sa položenim pravosudnim. Bankarski sektor važi za jednu od poželjnijih destinacija u struci, a razlozi za to su višestruki. Pre svega, percepcija je da su plate u odnosu na druge grane prava konkurentnije, a uslovi rada znatno formalniji i uređeniji. Međutim, realnost je nešto složenija i zahteva strateški pristup.

Rad u komercijalnim bankama: Iskustva ukazuju na to da su za izbegavanje tehnički pregledi automobila kao radno mesto za pravnika, osim ako vam ne treba isključivo prelazno rešenje. Sa druge strane, veruje se da su gotovo sve banke u vrhu ponude, a posebno se ističu međunarodne grupacije poput UniCredit banke, kao i domaće sistemske banke. Informacije koje kruže među pravnicima potvrđuju da su u Banca Intesa ad, na primer, plate za pravne pozicije veoma visoke u odnosu na republički prosek. Pitanje koje logično sledi jeste kako uopšte ući u taj sistem. Put do banke uglavnom ne ide direktno sa pravosudnim ispitom u rukama, već zahteva specifičnu pripremu.

Osnovna prednost rada u banci, prema rečima onih koji su taj put prošli, jeste mogućnost internog napredovanja. Jednom kada uđete u sistem, najlakše se razvijate tako što vremenom menjate pozicije unutar različitih organizacionih jedinica. To može biti sektor pravnih poslova, sektor za upravljanje rizicima, ili čak sektor za poslove sa stanovništvom i privredom. Poslodavci u bankama cene kontinuirano učenje, a neretko traže da kandidati već poseduju zavidan nivo znanja engleskog jezika i iskustvo u radu sa međunarodnim ugovorima.

Koji profil pravnika banke traže? Uglavnom su to mladi ljudi, najčešće ispod trideset pet godina, koji su završili fakultet u roku i poseduju izraženu radnu etiku. Proces selekcije je rigorozan i često se sastoji iz nekoliko krugova. Prvi krug obično podrazumeva testiranje opšte informisanosti, nivoa engleskog jezika i poznavanja rada na računaru. Nakon toga slede intervjui sa predstavnicima ljudskih resursa, a zatim i sa direktorima pravnih sektora. Traži se znanje iz oblasti obligacionog prava, radnog prava, kao i specifičnih bankarskih propisa. Ono što mnoge kandidate iznenadi jeste da se u pojedinim slučajevima traže i preporuke, mada nije retkost da se na pozicije dolazi isključivo preko javnog konkursa i sopstvenih kvalifikacija.

Alternative bankarskom sektoru: Iako su banke visoko kotirane, ne treba zanemariti ni druge segmente privrede. U poslednje vreme značajno su se proširile agencije za naplatu potraživanja. Mišljenja o radu u njima su podeljena. Dok neki smatraju da je to rudnik posla sa malom platom i velikim pritiskom, drugi ističu da je to poligon gde se može steći dragoceno iskustvo u izvršnom postupku i komunikaciji sa dužnicima. Takođe, sve su prisutnije pravne baze koje se bave prečišćavanjem tekstova propisa i njihovom digitalizacijom. Takve kompanije, često prisutne u Beogradu i Novom Sadu, nude nešto drugačiji vid pravne profesije, daleko od sudnica, ali blizak analitičkom načinu razmišljanja.

Posebno poglavlje predstavljaju javnobeležničke kancelarije. Često postavljano pitanje tiče se plata u kancelarijama javnih beležnika. Iskustva su veoma raznolika i zavise od opterećenosti kancelarije, lokacije i, naravno, volje samog javnog beležnika. Na razgovorima za posao nije uvek lako dobiti preciznu informaciju o visini zarade, jer pojedini poslodavci izbegavaju da direktno govore o novcu, fokusirajući se na opis radnih zadataka. Poznati su slučajevi gde se početna plata za saradnike sa položenim pravosudnim kreće između šezdeset i sedamdeset hiljada dinara, ali i oni gde se nudi znatno manje, uz obavezu rada subotom i značajno prekovremeno angažovanje.

Rad u javnom sektoru i pravosuđu: Priča o poslu u državnoj upravi, sudovima i tužilaštvima neraskidivo je vezana za terminske planove i stranačko zapošljavanje. Iako je percepcija da je to siguran posao sa fiksnim radnim vremenom od osam do četiri, plate često ne prate obim odgovornosti. Početne plate sudijskih saradnika i zaposlenih u katastru kreću se tek nešto iznad republičkog proseka, iako se vremenom i napredovanjem u službi mogu dostići solidne cifre. Problem je što se do tih pozicija retko dolazi bez „debele veze“. Pravosudna akademija zamišljena je kao filter za ulazak u pravosuđe, ali ni njeni polaznici nemaju garanciju zaposlenja. Ipak, za one koji uspeju da se „ubace“, ovaj sektor nudi mirniji porodični život i sigurnost koju privatni sektor često ne može da ponudi.

Privatni sektor i velike kompanije: Velike proizvodne kompanije i korporacije, poput onih u oblasti pića ili prehrambene industrije, često raspisuju konkurse za pravnike. Iskustva sa razgovora u kompanijama poput Heinekena ili Carlsberga ukazuju na visoke standarde, posebno kada je u pitanju aktivno znanje engleskog jezika. To su radna mesta gde se očekuje da pravnik bude poslovni partner menadžmentu, a ne samo administrator koji overava dokumentaciju. Plate u ovim kompanijama su obično iznad proseka, ali se zato očekuje proaktivnost, spremnost na povremeni rad van radnog vremena i izuzetno poznavanje korporativnog prava.

Pojedine kompanije, poput onih koje se bave distribucijom goriva, često imaju otvorene konkurse za pravnike, što može biti crvena zastavica. Visoka fluktuacija zaposlenih obično implicira ili loše uslove rada, ili niske plate, ili pak toksičnu atmosferu. Ako firma konstantno traži novog pravnika, a radi se o kolektivu koji broji tek nekoliko zaposlenih u toj struci, velika je verovatnoća da nešto nije u redu sa organizacijom rada. Mnogima je, na primer, ključni faktor bio rad subotom. U privatnom sektoru se često radi šest dana u nedelji, i dok neki smatraju da je to neprihvatljivo, drugi su spremni na kompromis ukoliko je finansijska nadoknada adekvatna. Ipak, savet iskusnih je jasan: ako radite subotom, to znači ili da vam je posao izuzetno loše organizovan, ili ste zaista debelo plaćeni. U suprotnom, ne treba pristajati na odricanje od slobodnog vremena.

Advokatura kao beg ili poziv? Mnogi pravnici sa položenim pravosudnim nakon višemesečnog, pa i višegodišnjeg lutanja, odlučuju se za polaganje advokatskog ispita i upis u Advokatsku komoru. Iako se ovo čini kao logičan korak, to je ujedno i najveći kockarski ulog u karijeri. Upisnina u komoru je astronomska, troškovi samostalnog poslovanja ogromni, a konkurencija surova. Pravnik koji se odluči na ovaj korak mora biti spreman da prvih nekoliko godina radi bukvalno za troškove. Ipak, psihološka satisfakcija jer ste „svoj na svome“ i nemate nadređenog čini ovu opciju jedinom istinskom za one koji ne mogu da podnesu korporativne okove.

Zanimljivo je da se u advokaturi sve više vidi generacijski jaz. Mlađi advokati se bore za klijente uz pomoć digitalnog marketinga (koliko im kodeks dozvoljava), dok starije kolege i dalje rade po sistemu preporuka i dugogodišnjih kontakata. Plate saradnika u advokatskim kancelarijama znatno variraju. Od kancelarija koje pripravnicima plaćaju tek simbolično, do onih koje su spremne da izdvoje i do hiljadu evra za dokazanog saradnika sa pravosudnim. Ključ uspeha u advokaturi, kako kažu iskusni, nije samo znanje prava, već i umeće pronalaženja klijenata i psihološka izdržljivost.

Posao kod izvršitelja: Izvršiteljske kancelarije izazivaju najviše kontroverzi. Posao je izuzetno dinamičan, terenski, često podrazumeva odlazak na izvršenja uz pratnju policije. Iako je posao izuzetno težak i stresan, plate su često debelo ispod očekivanja za takvu vrstu rizika i odgovornosti. Nije redak slučaj da pravnici sa položenim pravosudnim budu prijavljeni kao pripravnici ili administrativni radnici kako bi poslodavci uštedeli na porezima. Početne plate od trideset hiljada dinara za pomoćnika izvršitelja nisu retkost, iako se nakon dokazivanja i sticanja poverenja mogu popeti i preko pedeset hiljada. Ipak, većina kolega smatra da je to nesrazmerno malo u odnosu na količinu stresa i rizik od sagorevanja.

Na tržištu rada postoji i svojevrsna siva zona poslova za koje je potrebna diploma pravnog fakulteta, ali ne i pravosudni ispit. Tu spadaju poslovni sekretari u pravne službe, saradnici na registraciji vozila ili rad u osiguravajućim društvima. Registracija vozila, kako se često ističe, predstavlja intelektualno potpuno sterilnu poziciju za pravnika. To je posao gde se više bavite administracijom i radom na šalteru nego pravom. Iako su plate tu negde oko trideset do trideset pet hiljada dinara, ovakva pozicija se preporučuje samo kao kratkotrajno prelazno rešenje, jer u suprotnom vodi ka profesionalnom zatupljivanju i gubitku pravničkog identiteta.

Posebna tema je problematika pripravničkog staža. Pravnici koji su staž odradili u sudu ili kod advokata, a zatim položili pravosudni, često se osećaju prevareno jer im taj ispit ne otvara vrata onako kako su očekivali. Zapravo, stiče se utisak da je pravosudni ispit postao minimum za bilo kakav ozbiljniji posao, ali ne i garancija za njega. On služi kao filter koji poslodavcima olakšava selekciju među stotinama pristiglih biografija. Ono što je do skora bio standard samo za sudije i tužioce, danas je obavezan uslov i za rad u ljudskim resursima velikih korporacija.

Kako tražiti posao i kako se ponašati na razgovoru? Iskustva govore da je pasivno čekanje odgovora na poslate prijave najgora strategija. Treba koristiti sve raspoložive sajtove za zapošljavanje, ali i lične kontakte, preporuke profesora sa fakulteta, pa čak i odlazak „od vrata do vrata“ kod potencijalnih poslodavaca. Iako ovo poslednje deluje zastarelo i neprofesionalno u eri digitalizacije, istina je da u manjim sredinama i dalje daje rezultate. Naravno, za odlazak u velike advokatske kancelarije ili banke bez zakazanog sastanka ne treba očekivati topao prijem, jer su to stroge hijerarhijske strukture sa gustim rasporedom sastanaka.

Ono što je zajedničko uspešnim kandidatima jeste spremnost na kompromis i realno sagledavanje sopstvene vrednosti na tržištu. Velika je greška precenjivati sebe, ali još veća potcenjivati. Pravnik sa deset godina iskustva i položenim pravosudnim ne bi trebalo da pristaje na početničku platu, ali ni da traži direktorsku poziciju van svojih realnih menadžerskih kompetencija. Važno je razumeti da poslodavci ne plaćaju samo vaše znanje, već i vašu sposobnost da rešavate probleme i da se uklapate u tim. Zbog toga mnogi odlični kandidati padaju na testovima ličnosti ili na intervjuima sa menadžerima ljudskih resursa.

U poslednje vreme svedoci smo i trenda "paušalnog zapošljavanja" i angažovanja pravnika preko ugovora o delu, posebno u projektima koji su finansirani od strane međunarodnih organizacija. Takvi poslovi nude dobru dnevnicu, ali ne pružaju nikakvu sigurnost, plaćeno bolovanje ili godišnji odmor. Idealna pozicija, prema većini diskutujućih, podrazumeva balans: pristojnu platu koja omogućava normalan život, radno vreme od osam sati koje se poštuje, i dovoljno intelektualnog izazova da se ne utone u letargiju.

Zaključak: Potraga za poslom je maraton, a ne sprint. Stalno se nameće pitanje vredi li polagati još jedan ispit (advokatski, notarski, izvršiteljski) ili se pomiriti sa sudbinom u nekoj kancelariji sa fiksnom ali malom platom. Na vama je da procenite svoje prioritete. Ako želite finansijsku sigurnost i miran san, velike kompanije i bankarski sektor su dobar izbor, ali teško dostižan. Ako želite dinamiku i potencijalno veliku zaradu uz veliki rizik, advokatura je jedini put. Ako želite mir i ne smeta vam birokratija, javni sektor je tu. Bitno je samo da ne odustajete i da ne pristajete da budete poniženi. Pravnička profesija jeste surova, ali i dalje nosi ogroman potencijal za one koji su spremni da se bore i čekaju svojih pet minuta sreće.